Maza, ali ipak Lunja!
smiljana | 08 Septembar, 2010 23:29
Sve češća pojava: od sezonskog ljubimca do psa lutalice!
Mislim da ne postoji grad u Srbiji koji je skroz rešio problem pasa lutalica po ulicama. Ako se samo malo osvrnete, primetićete da ih ima svuda: od samog centra do skroz zabačenih uličica.
Neki su skroz bezopasni jer samo žele društvo i malo pažnje, ako uspeju da zadobiju nečije simpatije pa tako da se „ogrebu“ za hranu, pitanje njihovog „staništa“ skoro da je rešeno. Koliko je to dobro za njih, uvek će se naći neko kome će to smetati. Priznajem, nekad nije prijatno kad vam se neki ofucan i gladan ker mota oko stola dok negde sedite u gradu.
O pravim malim čoporima koji se motaju oko kontejnera u nekim perifernijim delovima ne znam ni šta bih rekla. Oni žive od otpadaka, a kad nestane toga onda su jako agresivni, iz prostog razloga što su gladni. Njihova grupa je čisto dinamička, jer oni migriraju od mesta do mesta, i zadržavaju se samo tamo gde ima nešto da se pojede.
Ono čega sam se uvek užasavala su, kako ih ja zovem, sezonski ljubimci. Naime, za vreme leta i uopšte lepog vremena (od proleća do jeseni) veliki broj „vikendaša“ nasumično „usvaja“ bilo kakvog psa. Da li zbog društva ilio neke kao dodatne bezbednosti, a često sam čula i objašnjenje tipa „da deca imaju sa ČIM da se igraju“, oni donose sa sobom ili prosto uzmu neke odbačene pse sa ulice. I tako odabrani psi imaju status „ljubimca“ sve dok se ne završi sezona. Tad vikendaši odlaze a oni ostaju tamo sami. U početku ih neko hrani, dok svi iz komšiluka ne odu a zatim se sami „snalaze“, pa tako prave štete ljudima koji tu stvarno žive, i naravno, predstavljaju i potencijalnu opasnost.
Uglavnom se na bilo kakvu reakciju nadležnih za slučaj pasa lutalica čeka tek kad se nešto desi. Preventiva je jednostavno misaona imenica! I kao što je kod nas neredak slučaj, za sve vas baš briga dok se to nešto ne desi baš vama.
Zlostavljanje životinja
smiljana | 08 Septembar, 2010 23:08
Sve češće se mogu čuti vesti o zlostavljanju životinja, pogotovo pasa. Ne znam da li je i počelo sa Milom, ali se na njenom slučaju svakako prelomilo.
Ja sam, najblaže rečeno, bila zgrožena prizorom i celokupnom pričom kako je ona nastradala.
Ako se kaže da je čovek čoveku vuk, onda je on to i psu ili još bolje: šta je tek onda psu? Zli čovek iz poslovice može se, u ovom slučaju, zvati i vukodlak, jer se mnogo bolje uklapa u priču u kojoj nema govora o ljudskim osobinama (tačnije ljudskosti). Ako kažu da treba voleti bližnjeg svog, da li se to odnosi samo na ljude, pa ako prekršimo ovu zapovest kad su psi u pitanju kao ne računa se, ali kakvi smo mi onda ljudi. Zli, bez sumnje.
Zbog neke ravnoteže u prirodi, naspram tih zlih, uvek se nađu i oni dobri, spremni uvek da pomognu. Humanost na delu, pa nije važno prema kome. I bitno da i takvih ima.
Jako me potresaju slučajevi maltretiranja i ubijanja životinja...a u poslednje vreme se pojavljivalo dosta takvih sadržaja. To prosto natera na razmišljanje na šta su sve ti ljudi spremni kad se tako iskaljuju na jednim i bespmoćnim životinjama. Define: pretnja za društvo i sredinu u kojoj žive!
Da li da te slušam ili da te ne slušam?!
smiljana | 08 Septembar, 2010 23:00
Dresura pasa je jako bitna stavka u odgoju svakog (dobrog) psa. Kao što mi je gospođa Mira napisala u jednom komentaru, ne postoje loši psi, već samo loši gospodari. Slažem se sa njom, ali neki autoritet mora da postoji. Dresurom to i postižemo, e sad...koliko uspešno, lako se da primetiti.
Bitna stvar je ne „opterećivati“ psa komandama dok je još štene. To je period namenjen za igru, i iako i tada on može da nauči dosta toga, česta je pojava da psi, ono što su naučili do 6 meseci starosti, brzo i zaborave. Naravno, ono što im je genetski urođeno je po defaultu prisutno, ali ne treba to poistovećivati kao: zna da donese lopticu a ne zna da sedne, legne, šta god. Različite rase pasa imaju različite periode detinjstva, ali se taj period od 6 meseci uzima kao optimum.
Za svaku uspešno izvršenu naredbu, treba psa pomaziti ili potapšati i nečim nagraditi (keksić ili nešto slično), tako da ima „motiv“ da i sledeći put bude poslušan. Naravno, izvršenje nije baš 100%-no, ali ne treba se ljutiti niti vikati na njega, kad smo, sa druge strane, izuzetno zadovoljni kad sve izvršava po planu. Treba ga malo pustiti da se izduva, jer bez obzira na svu inteligenciju, i kod njih dođe do „zamora materijala“.
Kao i za svaku akciju, tako i ovde treba dobra taktika, koja podrazumeva i veliku dozu strpljenja...pa uostalom, ništa se baš ne postiže preko noći.
(Pre)udoban smeštaj za vašeg psa
smiljana | 08 Septembar, 2010 12:52
U zavisnosti od imovinskog stanja, ljudi, osim sebi, ugađaju i svojim ljubimcima. Shodno tome gde držite svog psa, u kući ili napolju u dvorištu, razlikuju se i vrste smeštaja: za one koji su unutra postoje fotelje, sofe, korpe ili „samo“ prostirke i ćebenca, a ako je to napolju-onda to ide od sasvim „običnih“ kućica do pravih malih palata.
Srećni su oni psi koji imaju i jedno i drugo, pa mogu da biraju-može im se!;)
Na slikama ispod prikazano kako žive psi-buržuji!
Par činjenica
smiljana | 08 Septembar, 2010 12:31
Zaista su ljudi koji imaju pse prava mala zasebna društvena grupa. Prosto dođu k’o neka familija. Tu se lako započinju razgovori i sklapaju poznanstva, tema za razgovor ima na pretek, jer svako o svom psu ima nešto da kaže. Meni su skroz opuštena takva „druženja“, baš mi prijaju, a i često se mogu čuti korisni saveti ili preporuke.
Takođe, jako bitno je imati dobrog veterinara za svog psa. Kao što i mi volimo ljubazne i dobre doktore, tako bi i za njih trebao da se nađe neko „lake ruke“ i koga se neće plašiti.
Naravno, neprevaziđen je Cesar Millan sa Discovery-ja, ali on je stvarno neprikosnoven u tom što radi i skroz me oduševljavaju njegove emisije i način kako pristupa svakom psu. On jeste psiholog za pse, ali sve druge baca u senku tim što radi.
Neverovatno je to koliko psi mogu da saosećaju sa svojim vlasnicima. Meni se često desi kada sam nervozna i kad me sastave neki problemi, da se samo namesti da je mazim i to mi bukvalno dodje kao anti-stres terapija. Meni lakše, njoj svakako super!:)
Gubitak svojih vlasnika jako teško doživljavaju i puno im treba da se oporave. Sami teško da mogu, ipak je tu potrebno i malo ljudske nege i brige da se te depresije prevaziđu. Možete da ga „izlečite“ tako što ćete voditi računa o njemu, da nije sam i da o njemu ima ko da brine.
Takođe, jako bitno je imati dobrog veterinara za svog psa. Kao što i mi volimo ljubazne i dobre doktore, tako bi i za njih trebao da se nađe neko „lake ruke“ i koga se neće plašiti.
Naravno, neprevaziđen je Cesar Millan sa Discovery-ja, ali on je stvarno neprikosnoven u tom što radi i skroz me oduševljavaju njegove emisije i način kako pristupa svakom psu. On jeste psiholog za pse, ali sve druge baca u senku tim što radi.
Neverovatno je to koliko psi mogu da saosećaju sa svojim vlasnicima. Meni se često desi kada sam nervozna i kad me sastave neki problemi, da se samo namesti da je mazim i to mi bukvalno dodje kao anti-stres terapija. Meni lakše, njoj svakako super!:)
Gubitak svojih vlasnika jako teško doživljavaju i puno im treba da se oporave. Sami teško da mogu, ipak je tu potrebno i malo ljudske nege i brige da se te depresije prevaziđu. Možete da ga „izlečite“ tako što ćete voditi računa o njemu, da nije sam i da o njemu ima ko da brine.
